Mikrotalasne peći postale su obavezni uređaji savremenih kuhinja.
Brz način života primorao nas je da promenimo mnoge navike, uključujući i one koje se tiču ishrane. Stalno balansiranje između poslovnih i porodičnih obaveza ne ostavlja mnogo vremena za svakodnevnu pripremu hrane, a opet smo svesni da brza hrana ne treba često da se nalazi na našem meniju.
Srećom, kao spas dolaze mikrotalasne peći. Zahvaljujući njima možemo ne samo lako, već i veoma brzo da podgrejemo jelo, bez opasnosti da nam zagori. Takođe, možemo brzo da odmrznemo već pripremljen ručak ili večeru, pa i da pripremimo ne samo ukusan obrok, već i poslasticu.
S obzirom da se jela spremaju mnogo brže nego na šporetu možemo slobodno da kažemo da mikrotalasne peći štede naše vreme i energiju, te ne čudi što ih koristi više od 90 odsto porodica u svetu.
Kada su nastale mikrotalasne peći?
Iako važe za moderne uređaje, naročito modeli koji spadaju u ugradnu tehniku za kuhinju, mikrotalasne peći su stvorene sredinom 20. veka. Naime, američki inženjer Percy Spencer primetio je da su mikrotalasi iz aktivnog radarskog seta na kojem je 1945. godine radio počeli da tope čokoladicu koju je imao u džepu. To ga je podstaklo da konstruiše posebnu pećnicu, a prvo jelo koje je u nju stavljeno bile su kokice.
Kompanija Raytheon, čije je radnik bio Spencer, iste godine dobila je patent za ovaj izum, pa se ubrzo pećnica našla na testiranju u jednom bostonskom restoranu. Dve godine kasnije pojavio se prvi model za komercijalnu upotrebu impozantnih dimenzija. Bio je visok oko 1,8 m i težak 340 kg. Ne samo da je za njega trebalo izdvojiti oko 5.000 američkih dolara, već je ova mikrotalasna pećnica trošila 3 kilovata, što je otprilike 3 puta više od današnjih modela.
Pravi prodor na tržište dogodio se 70-ih godina kada su mikrotalasne pećnice dostigle znatno niže cene, te su postale dostupne i porodicama sa prosečnim primanjima.
Da li je upotreba mikrotalasne peći štetna?
Mikrotalasne peći rade na principu dielektričnog zagrevanja. Odnosno, hranu “bombarduju” elektromagnetnim zračenjem u mikrotalasnom delu spektra dovodeći do rotacije i povećanja termičke energije polarizovanih molekula u njoj. Na taj način se svako jelo brzo i efikasno zagreva.
Frekvencija talasa kojom je hrana izložena iznosi 2,45 gigaherca, a po učestalosti nalaze se između radio-talasa i infracrvenog zračenja. Ipak, to ne znači da su štetni po zdravlje čoveka. Za razliku od jonizujućih zraka, poput rendgenskih i gama, koji se svrstavaju u opasnu radijaciju, mikrotalasne peći koriste nejonizujuće zračenje. Hrana pripremljena u njima ne samo da je potpuno bezbedna za upotrebu, već je i jednako ukusna kao ona koja se tradicionalno priprema.
Kako izabrati mikrotalasnu peć?
Danas na tržištu postoje različiti modeli mikrotalasnih peći, pa pre nego što krenete u potragu razmislite da li vam je potrebna samostojeća ili ugradna.
Standarni modeli su samostojeći. Njihove glavne prednosti jesu niža cena, mobilnost, kao i laka upotreba. Sve što treba da uradite jeste da je postavite na željeno mesto i uključite u struju. Ugradne su elegantnije i daju dozu luksuza kuhinji. Ujedno, štede prostor, ali zahtevaju ugradnju od strane profesionalaca.
Druga važna karakteristika na koju treba da obratite pažnju je kapacitet. Izbor zavisi od namene. Za zagrevanje šolje ili tanjira možete nabaviti manji model. Ukoliko, pak, želite da u svojoj mikrotalasnoj peći pripremate jela u vatrostalnim posudama biće vam potrebna većeg kapaciteta. Stručnjaci preporučuju da je optimalna veličina 20 litara.
Svaka mikrotalasna peć ima opciju odleđivanja, tajmer, mogućnost podešavanja snage i prikazivanje vremena rada. Pored osnovnih, mnogi modeli imaju i dodatne funckije – grill, predefinisani programi koji određuju vreme potrebno za pripremu jela, zaštitu od dece…
Veliki izbor mikrotalasnih peći možete pronaći u bogatoj ponudi City Shop-a. Ovde vas čeka i mnoštvo drugih kuhinjskih uređaja, kao što su mesoreznice, blenderi, tosteri…
